Best bookmaker bet365 Bonus

Menu

Stara leskovačka crkva Odžaklija

Stara crkva Odžaklija sa zvonikomPritisnuta teškim krovom od ćeramide, prostrana i široka, a niska, stara leskovačka crkva izgleda kao da je utonula u zemlju. I ne samo da izgleda već je i stvarno ukopana za oko 1 m. Oronula je već i sasvim je trošna.

Neki istorijski podaci ispisani su na njoj samoj, na južoj strani zida:

U slavu svete i jednobitne trojice:

Oca i Sina i Svetoga duha ova crkva, Hram Rođenje Presvete Bogorodice obnovi se po naredbi i blagoslovu arhiepiskopa i mitropolita Svetoniškoga gospodina Grigorija, a irilozima pravoslavnih hrišćana ktitora i priložnika Bogom čuvanog grada ovog Leskovca, a nastojanjem i trudam i brigom Stojana Nikolajevića i Hadži-Koste Hadži-Stojanovića.

Prvomajstori behu Slavko Milanović, Zdavko Nikolajević i završeno beše obnovljenje godine 1839 meseca juna.

Osim ovog natpisa postoji još jedan na spoljnoj strani apside. Godina ovog natpisa je višestrukim prekrečavanjem postala nečitka, ali izgleda da je to 1830.

Na zvoniku crkve, koji je ispred nje sagrađen, postoji tabla sa urezanim natpisom: „1879 go 6 septem oslobođenjem Njegov. Visoč. Kn. Srb. MMM. O. IV sagradi se zvonara ova kod crkve leskovačke blagoslov. Mitrop. g. Mihaila i arhier. g. Viktora troškom naroda stvaranjem tutora Todor..........“.

U zvoniku ima pet zvona: jedno je malo, a ostala su veća.

Na najmanjem zvonu piše:

Sie zvono sali Milosav Pekovič u Beogradu 1810 ljeta.

Na malo većem zvonu od ovoga najmanjeg postoji natpis:

U cerkvu deligradsku hrama svetagi arhistratiga Mihaila g: Georgiju Petroviču 1811 ljeta.

Najveće zvono priložili su svi esnafi iz Leskovca, koji su poimenično na njemu ispisani. To veliko zvono i druga dva su „livana črez Stevana Bote 1879" u Vršcu za vreme Milana M. Obrenovića IV.

Svojim unutrašnjim oblikom crkva pripada tipu trobrodne bazilike, čiji je srednji brod zasveden, a nad bočnim brodovima tavanica je ravna. Sa južne i zapadne strane ima trem sa ajući na carski dopust zaprete: da će sve hrišćane iseći, ako se Leskovčani usude graditi tu „đaursku bogomolju“. Leskovčani se ne preplaše, ne malakšu. Oni zapovede neimaru (jamačno opet Srbinu iz Stare Srbije) da na crkvenim temeljima zasnuje ognjište i dimnjak.
Turci se skupe na građevinu i upitaju:

  • A, bre rajo! Šta to radite?
  • Lepi Aga, odgovori starešina Leskovčana: - gradimo kuću našemu popu!
  • A šta će mu, more, tolika?
  • Lepi Aga, evo je nas mnogo, u carskome zdravlju; a svi treba da imamo mesta, kad dođemo svome učitelju, svome popu.

Turci vide da tolika građevina nije nalik na popovsku kuću; ali, s druge strane, ognjište i dimnjak ne grade se na zgradi crkvenoj. Slegnu ramenima i ostave Leskovčane na miru.“

Ikonostas, ciborijum i još neki delovi izrađeni su u vrlo lepom duborezu od šimšironine. Taj duborez je po predanju radio neki Zašma doseljen iz Prilepa ili Velesa.

Ispod trema crkve i u njenoj porti ima mnoštva grobova iz prošlog stoleća. Nadgrobne ploče su većinom mermerne i ukrašene sa bareljefnim ornamentima, najčešće biljnim i geometrijskim prepletima, što odaje uticaj orijenta. Jedna, nadgrobna ploča je sa natpisom da je tu sahranjen neki Cvetko Ivanković iz sela Landovice 19 oktobra 1856. godine.

Stara leskovačka crkva opravljana je više puta, kao što se vidi i iz natpisa koji se na njoj nalazi. Ali zamašniju opravku doživela je još jednom zamenom severnog unutrašnjeg reda drvenih stubova betonskim, a takođe su i neki stubovi trema nastavljeni betonskim. Ozbiljna opasnost pretila joj je od rušenja prilikom velike poplave u Leskovcu 1948. godine, kada je voda bila u crkvi visoka skoro 1 metar.

The Best bookmaker bet365