Best bookmaker bet365 Bonus

Menu

Kuća Šop-Đokića

Da bi se upoznala najoriginalnija, ustvari najkarakterističnija strana Leskovca, i da bi se ocenila njegova, kako istoriska tako i kulturna vrednost, potrebno je zaći često u najzabačenije ulice, otvoriti teške drvene kapije i iza surih, visokih ogradnih zidova videti veštinu i ukus starih narodnih majstora. No ponekad se takav arhitektonski objekat može naći i u samom centru grada, često utonuo u sklop starih i novih, uglavnom neukusno i neplanski podignutih zgrada. Tim više, takvo se jedno delo odvaja svojom svežinom i odiše lakoćom slivanja kompozicije i konstrukcije u isti mah.

Šop-Đokićeva kućaTakav slučaj imamo sa kućom Šop-Đokića, koja se nalazi u jednom dvorištu iza nezgrapno poređanih, većih i manjih, uglavnom šarenih dučančića glavne ulice. Sama zgrada je spolja skoro neopažena, no kad uđemo u dvorište, iza visoko ozidane ograde mi imamo pred sobom još jedan tip kuće balkanskog stila iz polovine devetnaestog veka. Stara je oko 100 godina i stalno pripada istoj porodici. Sama zgrada ima prizemlje i sprat. Dvorišna fasada je mnogo razuđenija, pristupačnija i življa od spoljne, što još jednom svedoči o zatvorenom porodičnom životu, koji se razvijao uglavnom unutra, i koji nam je ostao od Turaka. Što najviše upada u oči, a što je ujedno i najlepše, to je otvorena divanana na spratu, koja je celom jednom svojom stranom i polovinom druge vezana uz konstrukciju same ztrade, a ostale se strane drže na tri vitka drvena stupca. Postavljena je otprilike na sredini dvorišne fasade, a trem u prizemlju ujedno služi za zaštitu ulaza. Ta opšta karakteristika ovog tipa je jedini ukras ove kuće spolja, a lepota njena i leži uglavnom u jednostavnosti, skladnim odnosima zidnih masa i prozorskih otvora, što sve proizilazi iz slobodnog rešavanja unutrašnjeg prostora i prilagođavanja konstruktivnog materijala. Spoljnu fasadu karakteriše široka zidna masa u prizemlju, skoro bez otvora, koja se nastavlja na visoki ogradii zid, i ujedno s njim naglašava nepristupačnost spolja. Ostala dva izgleda su skrivena dograđenim kućercima. Sve fasade su, kao i uvek, gore natkriljene jako izbačenom strejom, koja se smatra jednim od najlepših, ne samo funkcionalnih, već i dekorativnih elemenata naše stare arhitekture.

Ulaz u zgradu se nalazi ispod divanane. Levo od njega vode drvene stepenice na sprat, a desno i levo su sobe. Iz te ulazne prostorije, koja igra ulogu hola, ulazi se u podrum. Sam podrum zauzima polovinu površine prizemlja. Glavne i najlepše prostorije, što je uglavnom i najčešći slučaj, nalaze se na spratu. Prostrani hol je u sredini, a iz njega vode vrata u sva odeljenja, tako da on uvek služi kao najvažniji komunikativni čvor. Iz hola se ulazi u otvorenu divananu, koja se odlikuje lepo izgrađenom tavanicom. Desno od divanane, je najveća i iajlepša soba ove kuće u kojoj se nalazi najinteresantniji dekorativni elemenst celog objekta, bogato izgrađena tavanica u duborezu, kakvih kod nas nema mnogo sačuvanih. Na suprotnomkraju je prostorija, koja služi kao neka ostava, a u jednom njenom uglu se nalazi zasveden amam.

Što se tiče unutrašnje dekoracije, ona se nalazi, kao i uvek u toj arhitekturi, na tavanicama, uglavnom u različito obrađenim rozetama, zatim na okvirima vrata i prozora, ogradama stepenica, uzidanim dolapima i nišama u zidu. Interesantni su kapci na prozorima, sastavljeni iz dva dela, od kojih se jedan vertikalno diže a drugi spušta pod prozor.

Svaki opaj detalj nalazi uvek mesto u opštoj koncepciji, a sve zajedno je dovoljno rečito da izrazi krajnji smisao i logičnost ovakvog arhitektonskog stvaralaštva.

Sam objekat spada u red dokumenata ove vrste kakvih je vrlo malo kod nas. Obzirom na njegov značaj i ulogu koju igra u razvoju naše arhitekture, stavljen je pod zaštitu države.

The Best bookmaker bet365